Sredinom 2021. godine, u Republici Srbiji stupio je na snagu Zakon o digitalnoj imovini, kojim su najpre regulisani pružaoci usluga (tzv. menjačnice). Budući da Zakon nije bio naročito usmeren na fizička lica, kod kripto entuzijasta su se javila pitanja i nedoumice za koje su se morali obratiti ekspertima u ovoj oblasti kako bi dobili dodatna tumačenja.
Jedna od najčešćih dilema vezana je za poreske obaveze fizičkih lica, kao i mogućnosti eventualnih olakšica, te smo upravo o tome razgovarali sa Milošem Praštalom, koji je zbog svoje ekspertize postao prepoznatljiv i pod imenom „kripto računovođa”.
Radi boljeg razumevanja, predstavićemo vam njegovu tabelu pre nego što pređemo na tumačenje ovih postotaka i izuzetaka:
WebMind: Koje su prednosti uvođenja blokčejn tehnologije u oblast računovodstva i knjigovodstva?
Miloš Praštalo: Računovodstvo koristi „sistem dvojnog knjigovodstva“ za evidentiranje poslovnih promena u glavnoj knjizi. To je viševekovni sistem u kome se svaka poslovna promena evidentira najmanje dva puta na najmanje dva konta. Mislim da je vreme za promene, a integracijom blokčejna i pametnih ugovora možemo imati veću kontrolu u finansijskom izveštavanju i nemogućnost friziranja finansijskih izveštaja.
WebMind: Ima li blokčejn potencijal da reši neke izazove ili probleme sa kojima ste se kao računovođa do sada susretali? Recimo, da eliminiše neke greške koje su posledica ljudskog faktora?
Miloš Praštalo: Naravno. Neki od potencijalnih benefita uključuju povećanu transparentnost, poboljšanu efikasnost i veću sigurnost. Takođe, ova tehnologija će automatizovati proces fakturisanja i naplate uz primenu pametnih ugovora. Ovo bi potencijalno moglo smanjiti potrebu za ručnim usklađivanjem stanja (saldiranje).
WebMind: Iz vašeg iskustva sa klijentima, koji korak im je najkomplikovaniji kada je reč o porezu na kriptovalute i tokene? Odnosno, koje su njihove najveće dileme?
Miloš Praštalo: Prva dilema je u tome što, po trenutnom zakonu, poreska prijava treba da se podnese i u slučaju zamene kripta za kripto (npr. reinvestiranje), što je apsurd jer ovakvo pravilo zatrpava i Poresku upravu koja neće moći da rešava toliku količinu poreskih prijava. Zatim, potrebno je smanjiti vremensku granicu od 10 godina čuvanja kriptovaluta za poresko oslobođenje. Drugim rečima, da biste bili oslobođeni plaćanja poreza na kapitalnu dobit, način je da čuvate kriptovalutu 10 godina ili duže. Preporuka je da se ova granica smanji na, na primer, dve godine usled velike volatilnosti kriptovaluta. I treća dilema je što većina misli da se poreski gubitak ne treba prijavljivati, a ne samo da treba već je i u interesu obveznika.
WebMind: Budući da je Zakon o digitalnoj imovini donet relativno nedavno, smatrate li da je dovoljno jasno i sveobuhvatno regulisao tržište koje u Srbiji postoji već godinama?
Miloš Praštalo: Postavljena je dobra osnova, ali svakako da je vreme za izmene I dopune, jer se radi o tehnološkom zakonu kojeg je vreme već pojelo. Postoji mnogo načina za unapređenje istog.
WebMind: Zakonom je obuhvaćena i oblast rudarenja kriptovaluta. Na koji način je ona regulisana?
Miloš Praštalo: Rudarenje jeste regulisano, a u slučaju zarade se takođe obračunava i plaća porez na kapitalnu dobit u iznosu od 15%. Razlika u odnosu na investiranje je u tome što se kao nabavna vrednost u slučaju rudarenja uzimaju svi troškovi ulaganja u opremu (npr. grafičke karte, procesori, napajanja, monitori i slično), kao i trošak električne energije, potencijalan zakup prostora i tako dalje, a kao prodajna vrednost uzima se vrednost izrudarenih kriptovaluta. Podnosi se ista poreska prijava i obračunava porez na razliku (na dobit). Ovo je svakako kompleksniji slučaj i za Poresku upravu.
WebMind: Koji je vaš savet za poslodavce koji zaposlenima isplaćuju plate u kriptovalutama?
Miloš Praštalo: Savet je da, i ako to rade, to samo bude u vidu bonusa, recimo jedanput u pola godine ili jedanput godišnje. Porez i doprinosi se obračunavaju kao na regularnu platu u dinarima, ali postoji određena pravna nesigurnost u ovom domenu, te je savet da, i ako to rade, rade samo jednom ili par puta godišnje. Takođe, još jedna negativna stvar jeste to što zaposleni koji prima kripto kao platu neće imati vidljiv kreditni rejting u banci.
WebMind: Jedna od osnovnih ideja blockchaina, a tako i pametnih ugovora, leži u eliminisanju middleman-a. Šta to znači za vašu profesiju?
Miloš Praštalo: U principu, ideja je da se iz priče „izbace” posrednici kao što su banke i slične institucije koje posreduju između dva lica (pravna ili fizička). Ovde možemo povući paralelu i u računovodstvenoj profesiji, u smislu da blokčejn radi automatski sve što je knjigovođa do sada ručno radio. U svakom slučaju, jako je dug put dok se to ne desi, a i ako se desi, mi ćemo biti u funkciji kontrolora gde ćemo proveravati sistemska knjiženja ili obračune poreza (što, na kraju krajeva, već sada radimo jer softverska rešenja su itekako automatizovana).
WebMind: Prema vašoj proceni, a i na osnovu razmene znanja na Tomorrow konferenciji, koliko daleko je srpska zajednica od šireg usvajanja blokčejn tehnologije?
Miloš Praštalo: Mi imamo izvanredne stručnjake u ovom domenu, pre svega sa tehničke strane (programere i sl.). Prema tome, kadar koji može nešto bitno da napravi u ovoj sferi je već ovde, samo ga treba slušati Ili još bolje angažovati za neke projekte, recimo, na nivou države. Taj drugi deo je i do regulatora, a ja se nadam da u narednih pet godina ova tehnologija može biti šire usvojena i prihvaćena u Srbiji.
